Veštačko svetlo sijalice deluje na sobne biljke pa se može dogoditi da električno osvetljenje uništi ili poremeti delovanje prirodnog fotoperiodizma. Biljke kratkog dana zameću pupoljke u jesen, kada je dan kraći, ukoliko rastu u prilikama koje odgovaraju normalnim prilikama dana i noći. Nalaze li se u redovno osvetljivanoj prostoriji, dan će im biti produžen pa cvetova neće biti, dok će u neosvetljenoj prostoriji redovno zametati pupoljke i razvijati ih do cvetanja. Često se događa da božićna zvezda (Euphorbia pulcherrima) koju smo ove zime npr. kupili u cvatu sledeće uopšte nema cvetove, jer smo joj nenamerno, veštačkim svetlom produžili dan. Ovo se može dogoditi i kalanhojama, ako ih uzgajamo u osvetljenoj prostoriji. Ako želimo dočekati cvetanje, treba ove biljke počevši od kraja septembra 30 do 40 dana uzgajati u sobi sa prirodnim dnevnim svetlom. Tek tada se pojave pupoljci te ih tek onda možemo preneti na veštačko svetlo koje više ne može kočiti proces cvetanja.

Ako biljkama dugog dana želimo u jesen, zimi i u proleće produžiti dan, pribegavamo veštačkom osvetljenju. Pri tome obične sijalice treba koristiti samo u nuždi, jer je njihovo toplotno delovanje veće od svetlosnog. Sunčeva svetlost sastavljena je od zraka različitih talasnih dužina. Na asimilaciju povoljno utiču ljubičasti i crveni, pa se kao zamena dnevnog svetla koriste baš sijalice koje njih isijavaju. Modra i ljubičasta svetlost koče rast u visinu, zato pod takvim izvorom svetlosti rastu čvrste biljke gustih grana. Uglavnom se radi o sijalicama koje daju meko osvetljenje. Broj rasvetnih tela zavisan je od pojedine jačine sijalica i prostoru koji treba osvetliti. Sijalice treba razmestiti tako da je svetlost u sredini biljke približno 600 do 1000 luksa. Luks (lux) je jedinica za merenje osvetljenja, a merimo ga luksmetrom ( fotoelektrična sprava) 800 do 1000 luksa je približno 40 do 60 W/m2 na udaljenosti 1m. Udaljenost merimo od srednje visine biljke do sijalice. Kako bi svetlost što ravnomernije podelili, upotrebljavamo sijalice sa refleksnom površinom, jer je njihovo delovanje veće. Floroscentne svetiljke razvijaju manje toplote, pa je njihovo svetlosno delovanje veće od toplotnog, a imaju i tu prednost da troše manje električne energije, a i da su trajnije. U slučaju da nemamo posebne sijalice i lampe može se koristiti i obična sijalica od 40-60W. Suvišnu toplotu smanjujemo provetravanjem.

>> SAVET No_05 _6.09.2013.
Temperatura